U periodu od 07. do 13. maja 2023. održana je prva DMV likovna kolonija, koja je okupila odabrana imena naše umetničke scene:

  • Pavle Nasković, akademski slikar

  • Antonije Milošević, akademski slikar

  • Angel Gavrovski, akademski slikar

  • Dragoljub Stanković Čivi, akademski slikar

  • Vladan Ranđelović, akademski slikar

  • Joškin Šiljan, građevinski inženjer i slikar

  • Petar Spasić, akademski slikar

  • Aleksandar Dević, akademski slikar

Selektor kolonije bio je Pavle Nasković, akademski slikar, dok je organizator prof. dr Milivoje R. Jovanović.

Koloniju je u ponedeljak 8. maja, u prisustvu gostiju, umetnika članova kolonije i radnika DMVa, svečano otvorila Andjelija Milovanovic, predstavljanjem umetnika.

Zatim je Dusan Sarkovic, direktor DMV-a, rekao:

,,Možda se pitate koja je veza između firme i slikarstva? Mislim da svaki ozbiljan posao ima komponentu umetnosti u sebi. Što je posao ozbiljniji ta je komponenta važnija. DMV već 32 godine razvija svoju tehnologiju, ne bavimo se reprodukcijom tuđih rešenja niti proizvodimo ili razvijamo za druge, mi kreiramo svoj sadržaj. U doba globalizma, kad je sve „već kreirano“ i kad se sve „odmah vidi i lako kopira“ nije lako kreirati sadržaj. Još je teže zarađivati i živeti od toga, ali je vrlo zanimljivo i trudićemo se da to radimo još dugo. Bilo bi neumesno da ovom prilikom govorim previše o firmi, želim samo da istaknem tu paralelu između našeg rada i umetnosti. Naš pristup radu je takav da skoro svakodnevno pravimo različite unikate, to uzrokuje veliku raznolikost naših proizvoda i pravi razliku zmeđu nas i visoko-serijskih proizvodnja nalik „Modernim vremenima“. Hoću da kažem da i u našem radu ima umetnosti i da nam je ona važna.

Jedan od razloga za pokretanje kolonije je i što imamo problema da opišemo šta radimo. Uvek mi je teško da odgovorim na pitanje “čime se DMV bavi?”, a često mi ga postavljaju. Najčešće iz pristojnosti moram nešto kratko da każem i počnem da pričam o proizvodima ali u sebi mislim i na sav razvoj u pozadini, na slożeni proces naše proizvodnje, na sve zaposlene, na naša trżišta, na komunikaciju sa prijateljima od kojih kupujemo i kojima prodajemo, na naše mašine i nekretnine, na ceo spektar raznolikih problema koji nas zasipaju svakodnevno i obično dam smušeni odgovor. Mislim da to čime se DMV bavi może mnogo bolje da naslika dobar slikar ili u romanu opiše dobar pisac nego što to może da se opiše u katalogu, u tehničkom opisu ili na našem sajtu. Zato smo slikarima predstavili firmu i nadamo se, bez isključivog insistiranja, da će neko od njih naslikati nešto iz naših hala ili kancelarija, uhvatiti neki deo atmosfere ili neki detalj poslovne svakodnevnice i da će nam pomoći da odgovorimo na pitanje čime se mi to bavimo.“

Direktor је na kraju rekao da je za DMV velika čast sam sastav kolonije, zahvalio se umetnicima na prihvanju poziva i posebno zahvalio organizatoru i selektoru. Rekao je da se pred nama nalaze ljudi koji su svoje żivote posvetili slikarstvu, koji su kreirali puno vażnih i vrednih dela i slobodno se może reći da pred nama stoje ljudi koji čine značajan deo istorije srpskog slikarstva.

Usledila je kratka beseda profesora dr Milivoja R. Jovanović, organizatora ove kolonije:

,,Drago mi je zbilja što se danas ovde u DMV-u, u Nišu, pali jedna mala prometejska vatra umetnosti. Nije ovo nikakva hiperbola. U ovo vreme kada je devastirano, odnosno uništeno sve što je pripadalo uzvišenoj srpskoj kulturi počev od onoga što rade pisci, slikari, kompozitori, naša pozorišta, galerije. Kada je sve svedeno na minimum. Kada je 0.08% budžeta usmereno ka kulturi onda mi je jasno na kom se mestu nalazi kultura. Da li sme kultura da bude toliko nisko u jednom društvu koje hoće da bude savrmeno, koje hoće da bude moderno i koje hoće da bude čovečno?

Kada je svojevremeno Kragujevac zapao u veliku ekonomsku krizu rukovodioci toga grada su odlučili da svoj budžet spasavaju tako što će ukinuti pozorište. Onda se iz Beograda u Kragujevac uputio čuveni helenista Miloš Đurić, ugledni profesor, veliko ime. Čovek koji je antičku umetnost i antičku kulturu približio Srbiji, došao je na sednicu Kragujevačke vlade i ispričao im je sledeću priču:

„Drugovi (tada su se ljudi tako oslovljavali), u staroj Grčkoj roditelji su svojoj nestašnoj deci izricali kaznu tako što su im branili da idu u pozorište. Što je greška bila veća, u pozorište se nije odlazilo više puta. Pitam se!? kaže Miloš Đurić, čime su se to Kragujevčani zamerili Bogovima da im danas gase pozorište?“

Naravno niko nije glasao za zatvaranje pozorišta. Pozorište je preživelo hvala Bogu. Vidimo njegov uspeh i danas, uprkos svim ovim problemima sa kojim se pozorište suočava.

Tako mislim, da je divno ovo što ste vi danas ovde uradili, što sam imao kome da se obratim, što se nije desilo ono što je Majakovski nekada govorio:

„Kako u grubo uvo zabiti nežnu reč“, e pa ja sam imao sreću da predložim gospodinu Dušanu, vlasniku ove firme, da bi bilo lepo da u ovoj firmi, koja ima svoj ugled, ugledno ime, koje u tom vašem poslovnom prostoru, prepoznatljivo postoji, kako bi bilo lepo da dovedemo i slikare, pa da i umetnost i vaša proizvodnja nađu nekakve zajedničke sadržatelje, odnosno da se nekako prepletu, ne bi li možda sve to bilo dobro i bolje.

Odnosno, ne liči li to malo na onu priču koju je Miloš Đurić rekao Kragujevčanima:

„Dajte da negujemo umetnost tamo gde je ne očekujemo“.

Videćemo šta ćemo dobiti, a ja tvrdim da ćemo dobiti mnogo.

Meni ovo nije prvi put. Ja sam pre 35 godina sa ovim gospodinom ovde koji se zove Pavle Nasković, koji je selektor ove vaše prve likovne kolonije, pokrenuo u mom zavičaju u Ribarskoj Banji likovnu koloniju.

Usadili smo tu ideju tamo gde ona ni po kom parametru ne bi mogla da preživi, mi smo se izborili da živi.

Pre 5 godina smo imali poziv i naša je izložba, naših pejzaža (135.), koliko ih je bilo, bila postavljena u galeriji „Cvijeta Zuzovića“ u Beogradu. To je najpoznatija galerija u Srbiji i ona je nama otvorila svoj prostor i mi smo 135. svojih pejzaža izložili Beogradu.

Nadam se, da će jednoga dana i odavde slike, koje radi likovna kolonija DMV, sada prva, do godine druga, itd, ja joj iskreno želim dugovečnost, biti u Srbiji blago nacionalno, ne samo blago DMV-a nego i nacionalno blago.

Mi se u startu vodimo velikim principima i dobrim principima koji će spasiti koloniju, a to je da ovde budu samo akademski slikari ili članovi ULUS-a. Taj princip je ovom prilikom zadovoljen.“

O organizaciji kolonije:

U sklopu kolonije, organizovane su i dve likovne radionice za zaposlene, neformalna druženja i razmena iskustava.

11. maja bio je organizovan put u Pirot i poseta izložbi slika Čedomira Krstića koja se organizuje povodom 100 godina od njegovog rođenja.

Kruna kolonije je izložba dela koja su njen produkt, koja je svečano otvorena u subotu, 13. maja 2023. Izložba je za sve zainteresovane posetioce otvorena do petka, 19. maja 2023.

O organizatoru:

Prof. dr Milivoje R. Jovanović (1948) doktor je filoloških nauka. Na Filozofskom fakultetu u Nišu predavao je Srpsku književnost 18. i 19. veka i Narodnu književnost. Dobitnik je značajnih nagrada za svoj rad u nauci i kulturi, od kojih izdvajamo Vukovu nagradu za životno delo (2022.). Član je Udruženja književnika Srbije. Redovan je član Srpske Kraljevske Akademije Naučnika i Umetnika. Živi u Nišu.

O selektoru:

Pavle Nasković rođen je 7. jula 1946. godine u Odevcu, Kosmet. Završio je Akademiju primenjene umetnosti u Beogradu 1970. godine, a postdiplomeske studije 1977. godine, na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Član je ULUS-a od 1976. godine.

O DMV-u:

DMV je niška firma koja je osnovana 1991. godine i bavi se proizvodnjom LED saobraćajne signalizacije, sportskih semafora, industrijskih displeja različite namene i pratećeg softvera. U firmi se odvija zaokruženi proces razvoja, proizvodnje, prodaje i održavanja uređaja u kome učestvuje preko 200 zaposlenih. Adresa firme, a i adresa na kojoj se kolonija i održala, je Kraljevića Marka bb (zgrada starog Monopola), ulaz broj 3. U prostorijama firme se može videti kolekcija slika srpskih slikara, koju pored umetnika članova naše kolonije čine i dela Marka Čelebonovića, Zore Petrović, Čedomira Krstića, Aleksandra Lukovića Lukijana, Ljubice Cuce Sokić, Miće Popovića, Mire Brtke, Cileta Marinkovića, Stoleta Stojkovića, Nine Antoković, Nenada Corelja, Vinka Grdana, Branka Laleta Stankovića i drugih.